Ускоро властита "Digital Twins" реплика?

Сигурно сте до сада наилазили на појам "Digital Twins" који је посебно заступљен у свијету 4.0 технологије. Digital Twins представља виртуелну копију неког стварног објекта, као што су аутомобили, млазни мотори, вјетроелектране, објекти, велике зграде, градови или чак могућност клонирања људског бића и појединих органа. 

Концепт дигиталног близанца постао је популаран 2017. године, када га је Гартнер прогласио једним од десет најбољих стратешких технолошких открића. Живот дигиталног близанца почиње тако што научници из подручја примјењене математике и науке о подацима истражују физичке и оперативне информације о физичком објекту или процесу, како би развили математички модел који симулира оригинал. Програмери омогућавају виртуелном уређају да прима повратне информације од сензора који прикупљају податке о неком објекту из реалног времена. Ти подаци се у фази развоја скиладиште у cloud-у, јер је локално складиштење финансијски неприхватљиво. На тај начин се омогућава да дигитална верзија објекта опонаша и симулише све догађаје и радње које се дешавају код оргиналног објекта у стварном времену и простору.

"Digital Twins" користи четри технологије за прикупљање и складиштење података у стварном времену: IoT технологија (технологија интернет ствари), AI технологија (умјетна интелигенција), XR технологија (проширена стварност) и CC технологију (Cloud Computing). 

Дигитални близанци се тренутно највише користе у индустрији. Тако су на примјер широко познати произвођачи аутомобила BMW и Nvidia креирали властитог дигиталног близанца који им служи у процесу тестирања и предвиђања одређених ситуација у саобраћају.

Поред аутомобилске индустрије, дигитални близанци су пронашли мјесто и у ваздушном саобраћају у циљу симулације процеса узлијетања и слијетања авиона, као и сигурносних изазова у симулирајућим олујним временским приликама.

Дигитални близанци користе се и у урбанистичком планирању омогућавајући дизајнерима да представе планиране зграде путем дигиталне реплике, коришћењем дигиталног близанца града уз помоћ којег могу да изврше сва неопходна тестирања прије саме изградње зграде. То се односи првенствено на размјештај намјештаја, дизајн, висина зграде, пропорције и освјетљење.

Данас се примјена дигиталних близанаца све више спомиње и у здравственом сектору. Тако су у Холандији поједини институти већ покренули истраживања о дигиталним близанцима и превенцији кардиоваскуларних болести. С обзиром на то да су кардиоваскуларне болести најчешћи узрок смртности и представљају битан здравствени проблем од јавног интереса, употреба дигиталних близанаца који би вршили анализу здравствених података и имали способност предвиђања да ли је особа на путу развоја кардиоваскуларних болести је од великог значаја. Данас се ради и на развоју полуактивног људског модела дигиталног близанца за откривање стенозе каротидних артерија(сужење унутрашњег размјера каротидне артерије, које најчешће настаје као посљедица накупљања холестерола на стијенкама артерија и која повећава ризик од срчаног удара).

Други примјер примјене дигиталних близанаца је развој аутоматског система слања текстуланих порука на мобилне телефоне ради самоконтроле пацијената најчешће код оних који болују од дијабетеса. Међутим развијање дигиталног близанца који може адекватно симулирати или предвидјети здравствено стање особе, много је изазовније од креирања дигиталне реплике неког неживог објекта првенствено због сложености разумјевања гена и широк спектра болести. Осим тога, људи су бића која имају индивидуалне карактеристике, емоције, склоности за разлитича предиспозитивна обољења. Потпуну копију људског тијела врло је тешко креирати ако посматрамо техничку страну и динамичко окружење.

Најзначајнији проблеми везани са људским дигиталним близанцима су подаци, њихова сигурност и приватност. Један од великих ризика јесте крађа биометријских података с обзиром на то да дигитални близанци садрже податке као што су отисци прстију, скенирање ока, облик лица, руку, ДНК, динамика потписа... Уколико ти подаци дођу у погрешне руке могу настати глобални проблеми при идентификацији појединца. Са друге стране постоји етички ризик јер се подаци о неком појединцу могу злоупотријебити против њега и изазвати његово потпуно уништење.

На крају можемо закључити да дигитални близанци могу бити употребљени на врло позитивне али и негативне начине, те због тога регулација свих етичких и правних питања у стопу треба пратити њихов технолошки развој и напредак.

Да ли је човјечанство заиста спремно за свијет "Digital Twins" реплика?

Прва сајбер академија у Републици Српској

Прва сајбер академија у оквиру уговора који је потписан између компаније "Elta Systems" из Израела и Министарства за наутчнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске одржана је од 4. до 8. септембра 2023. године у просторијама Иновационог центра Бања Лука.

Виши стручни сарадник - мрежни администратор Небојша Бабић, виши стручни сарадник - систем администратор Слађана Грујић и виши стручни сарадник - администратор базе података Борис Топаловић били су активни учесници програма сајбер академије гдје су стекли шире знање у пољу сајбер напада и начина одбране од потенцијалних пријетњи.

Свакодневно се сусрећемо са сајбер нападима и пријетњама како у јавном тако и у приватном сектору и потреба за едуковањем кадра који ће у сваком тренутку моћи да одговори на овакве нападе је заиста велика. Циљ ове академије јесте обука тренера који ће имати прилику да своја стечена знања која буду усвојили од врсних израелских стручњака пренесу и на остале државне службенике и на тај начин буду спремни да у сваком тренутку одговоре на могуће потенцијалне нападе којима су изложени на интернету, јер важно је знати како.

Компаније "Elta Systems" броји око 16.000 запослених и 70 одсто њих су инжењери и научници. Нуде разне програме едукативног програма од којих је један од најважнијих управо сајбер академија и то могућност стицања знања и на средњошколском али и на академском нивоу.

Након одржане обуке, план је реализација појединачних интезивних курсева у сајбер пољу.

Одржана обука за запослене у студентским службама

Универзитетски рачунарски центар Универзитета у Бањој Луци одржао је у периоду од 22. јуна 2023. године до 12. јула 2023. године обуку из Факултетског информационог система (ФИС) за запослене у студентским службама који су жељели да унаприједе своје способности и знања у кориштењу ФИС-а.

Према плану и програму обуке полазници су први дан имали прилику да се упознају са развојем и организацијом Интегрисаног информационог система (ИИС) Универзитета у Бањој Луци, хардвером, софтвером, рачунарским мрежама као и подацима о корисницима ИИС-а, заштитом података и правом приступа.  Други дан је био предвиђен за детаљнију анализу и употребу алата у Факултетском информационом ситему, као што су унос података о студентима и наставницима, претраживање студената, ажурирање података о студентима и наставницима, дефинисање испитних рокова, архивирање записника о одржаним испитима као и генерисање различитих типова извјештаја. На крају ове обуке полазници су активно радили на анализи података генерисаних из Факултетског информационог система у програму MS EXCEL, као што су сортирање, филтрирање и форматирање података као и креирање пивот табела и графикона.

Предавања су била интерактивног типа чиме је омогућено да полазници активно учествују у процесу обуке.  Након што је обука успјешно реализована сви полазници који су задовољили одговарајуће критеријуме су добили потврду о похађању обуке „Факултетски информациони систем – основни ниво“.

О успјешности ове обуке и задовољству полазника говоре нам позитивне оцјене које су нам упућене са њихове стране и жеља да се овакви видови едукације наставе и у наредном периоду.